Bečki institut: Privredni rast Srbije u 2023. godini 1,5 odsto

On je, u intervjuu Beti, rekao da postoje dva razloga za posustajanje u rastu, a prvi je što se „Srbija nije baš snašla u krizi, izazvanoj ratom u Ukrajini“.

„Jasno je bilo da će rat pogoditi Srbiju više nego ostale u regionu, zbog jačih ekonomskih i političkih veza sa Rusijom, ali je Srbija mogla pokušati da bude nekakav posrednik između Rusije i Ukrajine, kao što je pokušala Turska, što bi poboljšalo njen međunarodni ugled“, rekao je Jovanović.

Srbija je, kako je rekao, odabrala da bude pasivni posmatrač, a taj ambivalentni stav se ne dopada zapadnim investitorima, koji su bili nosioci rasta Srbije proteklih godina, pa su strane investicije iz EU pale oko 18 odsto u 2022. godini.

Drugi razlog za sporiji rast je, kako je rekao, što je Srbija odabrala ekonomski model da se privredni rast zasniva na stranim investcijama, kao glavnim motorom rasta, što ne može doneti dugoročni i održiv razvoj.

Strane investicije su, po njegovoj oceni, poželjne, ali nisu dovoljne jer da bi se postigao dugoročan i održiv razvoj potrebne su i domaće privatne investicije, a njih u Srbiji gotovo i da nema.

Trebalo bi, kako je rekao, iskoreniti i siromaštvo i smanjiti klasne razlike, a u Srbiji se po tim pitanjima ništa ne radi, a ne ulaže se ni u zelenu transformaciju.

Odgovarajući na pitanje zašto je u Srbiji inflacija veća nego u Evropi i raste dok u Evropi pada, Jovanovć je rekao da Srbija, kao i sve ekonomije Zapadnog Balkana, imaju veće učešće hrane u indeksu potrošačkih cena.

Siromašniji ljudi, prema njegovim rečima više novca troše na hranu i zbog toga je u Srbiji visoka inflacija, a glavno pitanje je zašto još raste, u martu je bila 16,2 odsto, dok je u decembru bila 15,1 odsto, u situaciji kad inflacija usporava skoro svuda u regionu i Evropi.

„Odgovor je u tome što je Srbija povećala cenu struje i gasa i to što je vlada odmrzla cene nekih prehrambenih proizvoda, koje su bile zamrznute prošle godine. Mislim da se ovo uradilo prerano, da je trebalo sačekati još malo. Zato je naš institut prošle nedelje povećao projekciju za inflaciju u Srbiji ove godine, sa devet na 10 odsto“, rekao je Jovanović.

Na pitanje da li je privredni rast dovoljan da Srbija može da vraća dugove i podiže plate i penzije, Jovanović je rekao da to, zbog zbog visoke inflacije, trenutno nije problem.

„Inflacija je poznata kao skriveni porez, jer povećava cene, plate i profite firmi, a time i prihode koje država prikuplja od poreza na njih. Zato su budžetski prihodi 2022. godine u Srbiji porasli 13,4 odsto, a javni dug se smanjio sa 57,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na 55,6 odsto, međutim, za par godina, kada se inflacija stabilizuje na dva-tri odsto, a kamatne stope na međunarodnim tržištima kapitala ostanu povećane, servisiranje duga i povećanje plata i penzija neće ići tako lako“, ocenio je Jovanović.

Dodao je da je povećanje plata i penzija opravdano u „inflatornim epizodama i sa socijalne i sa makroekonomske strane“. Ako se, kako je rekao, plate i penzije ne povećaju kada cene rastu, to dodatno povećava, već visoku stopu siromaštva.

Inflacija, prema njegovim rečima, smanjuje realne prihode ljudi, što smanjuje potrošnju i usporava privrednu aktivnost, a povećavanjem plata i penzija to se sprečava.

„Ipak neophodno je shvatiti i da povećanje plata i penzija nije dovoljno da bi se smanjilo siromaštvo i osigurale više stope rasta. To jeste potrebno da se stanje ne bi pogoršalo, ali nije dovoljno da bi se stanje poboljšalo. Potrebne su i strukturne reforme, kao što je reforma sistema socijalne zaštite, čime bi se smanjili socijalni problemi, kao i industrujska i inovacijska politika, čime bi se podstakle domaće investicije“, rekao je Jovanović.

Istakao je da spoljni dug trenutno nije previsok, nešto je niži od 70 odsto BDP-a, što je puno manje nego u EU, gde iznosi 118 odsto BDP-a.

Osim toga, kako je rekao, javni dug je zadnjih desetak godina u Srbiji stabilan, stalno fluktuira oko tog nivoa, ali postoje rizici jer više kamatne stope koje se očekuju narednih godina mogu dovesti do toga da dug ponovo počne da raste, kao 2010. godine.

To se kako je rekao, može dogoditi i ako ekonomski rast ostane na trenutnom nivou od jedan-dva odsto godišnje.

Jovanović je, govoreći o javnim investicijama rekao da „one poslednjih par godina iznose oko sedam odsto BDP-a, što je možda najviše u celoj Evropi, svakako puno više nego u Evropskoj uniji, gde je prosek oko 3,5 odsto, ali je većina tih investicija usmerena u puteve, a vrlo malo je investicija u zelenu transformaciju, što je veliki problem“.

Investicija u obnovljivu energiju, kako je rekao, skoro i da nema, pa Srbija, uz Poljsku, ima najveće učešće uglja u proizvodnji struje (oko 70 odsto), a to se učešće povećalo poslednjih godinu dana.

„Potrebno je investirati puno više u obnovljivu energiju i sve ostalo što je povezano sa zelenom transformacijom i preći sa reči na dela“, rekao je Jovanović.

Na pitanje da li će iz Srbije otići sva kvalifikovana radna snaga, a doći polukvalifikovana iz Pakistana, Indije… Jovanović je rekao da misli da je ta priča s jedne strane „napumpana“, jer je stopa nezaposlenosti u Srbiji tek nedavno pala ispod deset odsto.

„Ne može se pričati o nedostatku radnika, kada je nezaposlenost skoro dvocifrena. Ali s druge strane, problemi svakako postoje. Srbija je svake godine manja za oko 50.000 ljudi, uglavnom zbog toga što se ljudi iseljavaju“, rekao je Jovanović.

Više je razloga, prema njegovim rečima, za iseljenje, plate su niske, radni uslovi loši, a često odlaze i zbog kvalitetnijeg života i pored relativno dobrih plata.

Jovanović je ocenio da sve dok se ne poboljša ukupan kvalitet života, ljudi će nastaviti da odlaze i da se za pet-deset godina stvarno može desiti da Srbija nema više nezaposlenih.

„Što se tiče dolaska inostranih radnika, bilo bi dobro da oni dolaze, jer bi to značilo da Srbija postaje atraktivna destinacija za strance. Nažalost, nisam ubeđen da će se to desiti, jer ne vidim da bi neko iz Indije došao i ostao baš u Srbiji, a Slovenija i Austrija su samo nekoliko stotina kilometara dalje, a imaju puno veće plate i nude puno bolji život“, rekao je Jovanović.

Dodao je da mu se ne sviđaju priče o organizovanom uvozu jeftine radne snage iz Azije, „jer to podseća na nekadašnji uvoz robova“.

Ocenio je da bi bilo tragično za Srbiju ako postane zemlja gde će strane kompanije otvarati fabrike, da bi u njima radili „nisko“ plaćeni radnici iz Azije. To bi, prema njegovim rečima, bio novi oblik robovlasničkog neokolonijalizma. Balkan je, kako je rekao i do sada bio svojevrsna ekonomska kolonija velikih stranih kompanija, „ali bi ovo bilo drugi nivo“.

Problem sa Elektroprivredom Srbije (EPS) je, prema njegovim rečima klasičan primer lošeg upravljanja nestručnih partijskih kadrova.

„Ali rešenje nikako nije u privatizaciji, već u postavljanju stručnog i nezavisnog rukovodstva. EPS se ne sme privatizovati i zbog ekonomskih i zbog strateških razloga. Ova kriza je jasno pokazala koliko je energija značajna za stabilnost i bezbednost jedne države. Bez energije, država propada, pa se zato ne sme dozvoliti da energetski sistem kontroliše neko drugi“, smatra Jovanović.

Dodao je da će cena energija verovatno rasti još više u narednim godinama i zbog energetskog odvajanja Evrope od Rusija i zbog zelene transformacije.

„Ukoliko država investira u proizvodnju energije, to će biti investicija koja će se višekratno isplatiti. Srbija ima tu sreću da ima veliki neiskorišćeni potencijal za proizvodnju obnovljive energije, za razliku od mnogih EU zemalja, ali političari još uvek nisu svesni tog potencijala“, rekao je Jovanović.