Sve vreme peče sunce, koža gori, znoj kaplje kao sa česme, vožnja traktorom koja pomera bubrege - sve to preživeo je reporter Nova.rs u nadnici na branju kajsija, a za 4 sata rada u džep je stavio 2.000 dinara.
Obreli smo se kod porodice Petrović iz sela Dražanj kod Grocke koji se bave poljoprivredom. Pozvali smo ih i oni su pristali da nas ugoste i naravno odvedu na njivu kako bismo im pomogli i zaradili neki novac.
Jovana Petrović ćerka jedinica, ne samo da voli poljoprivredu i život na selu, već je iz te ljubavi naučila i traktor da vozi.
„Od malih nogu sam sa mojima išla po njivama i gledala kako rade, a onda sam nakon par godina kada sam stasala počela i ja da radim zajedno sa njima. Ovaj posao nije lak, ali je sladak“, priča nam mlada devojka.
Jovana je godinama živela u Švajcarskoj, a onda se vratila na svoje imanje gde kako kaže uživa u svakom danu.
„Bila sam mlađa kada sam otišla u Švajcarsku, radila sam pet godina tamo, a potom se vratila u Srbiji. Život tamo i ovde ne može da se poredi, ali opet moji su ovde i koliko god da je teško ja sam tu svoj na svom“, kaže Jovana.
Život na selu i letnja sezona
„Kao što sam vam već rekla, život je ovde jako težak ali je lepo. Kada nam stigne letnja sezona, imamo mnogo voća i tu ste fizički radnik, ekonomista i marketing menadžer sve u jednom jer radite za sebe. Da li se to na kraju isplati? Pa isplati se, ali je muka velika, a ni zimi nam nije lako jer pravimo i prodajemo proizvode koje smo tokom leta brali. Za sve ovo je potrebno veliko ulaganje, ali i vreme jer naš radni dan počinje u šest ujutru i traje do pet na njivi, a onda se uz kaficu sortira svo voće za hladnjače, pijacu i zimnicu „, objašnjava nam devojka, i dodaje da je svakog vikenda na Cvetkovoj pijaci gde prodaje ono što sami uzgajaju.
„Samo stariji, mladih ni za lek“
„Niko se deco ne javlja, radimo sami i tako nam je kako nam je! Niko neće da radi“ kaže nam Jovanina majka vidno umorna od rada u polju dok nam na sto spušta pravu domaću kafu i rakiju.
„Nama je ovde često potrebna pomoć, ali ne možemo da je nađemo jer mladih nema ni za lek. Dobro plaćamo, ali ljudi ne žele da rade. Imali smo primer kada dođu da rade, naberu jednu gajbu uzmu 4.000 dinara i odu kući, nama je to čist gubitak“, objašnjava Jovana.
A dnevnica?
„Dnevnica se kreće od 2.500 do 4.000 dinara u zavisnosti od voća, kada se bere jagoda tada je dnevnica veća, a kada se bere kajsija tada je manja zbog napora. Jagode su nisko i sve vreme morate da čučite na zemlji, dok je za kajsije drugačije jer samo podignete ruku i eto je. Svakako, ljudi nema pa nema i sve radim uz pomoć majke i rođake, radio je i otac ali je sada teško bolestan. Mi takođe obezbeđujemo prevoz i hranu za radnike. Kada sve to saberete, za kratko vreme tačnije deset dana rada zaradite mesečnu platu u Srbiji, ljudi rade pun mesec za 35.000 a kod nas taj novac zaradite za deset dana, ali mladima je draže da ih mame i tate finansiraju i da uživaju u klubovima i na bazenima dok neki rade, stiču radnu naviku i sami zarađuju ali takvih je nažalost jako malo, a ove godine ih nema uopšte jer nam se niko nije javio da želi da radi“, priča Petrovićeva.
Nakon što smo razgovarali sa Jovanom, ona je upalila svoju „ljutu mašinu“ (traktor) i potrpala nas u prikolicu – znali smo da avantura počinje.
Vožnja traktorom je bila za pamćenje – svaki kamen smo osetili pod točkovima, bubreg nam je bio na mestu levog plućnog krila, ali smo preživeli. Sve vreme, peče sunce, koža gori, znoj kaplje kao sa česme, a Jovana lagano rukom briše graške znoja sa čela i nastavlja dalje. Ušli smo na njivu, trava na sve strane, bumbari nam lete oko glave, napada nas paučina i mušice one od 300grama, koračamo tako da članak ne osećamo ali idemo. I napokon stigli smo.
Svako je iz prikolice uzeo svoju kofu i krenuo u „napad“ na kajsije koje su na oko bile sočne i ukusne. Beremo i beremo, a kofa se samo puni sve vreme, dovikujemo se po divljini, udaram se po nosu jer me je napala muva kojoj je moj nos postao pista za poletanje, i to podmazana jer sam bio mokar – gola voda.
Prvi sat, drugi, treći i četvrti patike blatnjave, koža preplanula, pocepana trenerka, oguljeni dlanovi i samo par oderotina.
Kada smo završili posao i seli da odmorimo, iz platnene korpe nam je Jovana izvadila dosta domaće hrane koju je pre toga njena mama spremila, oni po njenim rečima tako rade i kada su radnici u pitanju, svako ima pravo na pauzu kad poželi, pa smo tako imali i mi.
Suma sumarum, nako četiri sata rada, Jovana je izvadila po dve hiljade dinara i dala nam jer smo radili i nabrali pristojnu količinu kajsija. Sada, kada sam svedočio svemu ovome mogu da kažem da se ovaj posao itekako isplati i da je posebno pogodan za srednjoškolce na raspustu, ali očigledno oni to ne žele da rade, biće da je Jovana bila u pravu.
Bonus video: Biljni ostaci, voće, povrće i ostaci hrane mogu se pretvoriti u kompost – kako to uraditi kod kuće_
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare